Istorija muzike u Srbiji

Svetovna muzika
Muzika starih Slovena bila je vezana za radne procese i religiju. Tragovi muzičkih oblika iz vremena plemenskog života Slovena ima i danas („dodolske“, „koledne“ igre i dr.). Pouzdanih podataka o tačnom karakteru i osobinama muzike starih Slovena nema.
Najranije zabeleženi istorijski izvor necrkvenog porekla u vezi sa muzikom kod Slovena nalazimo kod vizantijskog pisca Teofilakta Simokate iz VII veka. On pominje u svojim „Hronikama“ Slovene koji su na mesto oružja nosili kitare. U starim slovenskim crkvenim kodeksima, svetovne muzičke maniofestacije se pominju kao sotonske i đavolske.. Postojalo je obilje instrumenata koje dobijamao od starnih putopisaca i iz likovne umetnosti. Muzički profesionalizam u Srbiji je vrlo rano bio razvijen na istoj osnovi kao i u feudalnim zemljama na Zapadu. Vrsta putujućih muzikanata i svirača postojala je i na srpskim dvorovima i pored crkvenih progona. Među naročito istaknutim sviračima pominju se dubrovački trubači i bosanski lautari.
Crkvena muzika
Srpska crkvena muzika, kao i svetovna, održala se uglavnom predanjem, mada se kao sastavni deo crkvenog rituala negovala više i upornije. O njoj imamo podataka iz srednjovekovnih žitija, letopisa, povelja i biografskih spisa. Prvi podaci o srpskom crkvenom pojanju nalaze se u biografiji Sv. Save o Nemanji i u biografiji Teodosijevoj o Sv. Save. Postojalo je određeno svetogorsko pojanje sa pojedinim nacionalnim varijantama. Jedan od najznačajnijih crkvenih rukopisa je psaltikija iz XVI veka Kir Stefan Srbina, a Jovan Kukuzelj je jedan od najznačajnijih kompozitora i teoretičara.

Posle potpunog zatišja u kulturnom životu Beograda koji je nastao krajem 18. veka, istorijski period u kome ima više podataka o muzici jeste vreme vladavine kneza Miloša. Pošto je dotle muzika na svim svečanostima bila u rukama Cigana i Turaka, on namerava da osnuje orkestar sa evropskim instrumentima i profesionalnim sviračima i 1829. upućuje poziv Josifu Šlezingeru, koji je tada bio gradski kapelnik u Novom Sadu, da dođe u Srbiju i organizuje muzički život. On prvo boravi u Kragujevcu (osniva orkestar, pozorište Joakima Vujića). S njim počinje rod srpske muzičke literature tzv. Komad s pevanjem, koji su potom skoro svi srpski kompozitori 19. veka negovali. Najznačajnija je „Ženidba cara Dušana“. Potom prelazi u Beograd („Teatar na Đumruku“, prvi javni koncert).

Sredinom 19. veka u Srbiji se postepeno formira građanska klasa a u gradovima počinje aktivniji muzički život.
Nikola Đurković. Rođen 1812. u Trstu. 1840. dolazi u Beograd kao učitelj pojanja i horovođa u crkvi, kao i učitelj muzike na dvoru Obrenovića. 1842. odlazi u Pančevo kao horovođa pevačkog društva koje tada izlazi iz okvira crkve i učestvuje u pozorišnim predstavama tada osnovanog pančevačkog pozorišta. On se bavi komponovanjem, režijom, glumom, prevođenjem drama, pevanjem. Izvršio je samoubistvo 1875. u Osjeku.
Alojz Kalauz, bio je nastavnik muzike u Srbiji. Među prvim sakupio i harmonizirao za klavir srpske seoske i gradske pesme.
Milan Milovuk. Nije bio profesionalan muzičar, već matematičar i ekonomista. Bio je osnivač (1853) i prvi horovođa Beogradskog pevačkog društva. Prvi na srpskom jeziku objavio je dve teorijske knjige o muzici

XIX vek
Kornelije Stanković
Rođen je 1831 u Pešti. Pripadao je staroj srpskoj porodici koja je od davnina živela u Mađarskoj. Rano je ostao bez roditelja, pa ga starija sestra uzima na vaspitanje. Uz redovene predmete učio je klavir i violinu. Dalje školovanje mu je omogućio očev prijatelj, odlazi u Beč gde uči harmoniju i kontrapunkt kod Simona Sehtera. Interesuje se za narodnu i crkvenu muziku (između ostalog pod uticajem srpske inteligencije koja je tada živela u Beču). Izvodi dve liturgije u ruskoj crkvi, ali bez većeg uspeha. Odlazi u Sremske Karlovce, pravi turneje po Vojvodini i Srbiji. Po povratku u Beč prvi duhovni koncert svojih kompozicija i postiže uspeh. Put u Rusiju onemogućen bolešću. Dolazi u Beograd kao horovođa Beogradskog pevačkog društva, uvodi na repertoar srpske narodne pesme (temeljni preokret) i osniva „priugotovni hor“. Radi lečenja odlazi u Peštu i tamo umire 1865.

Smatra se prvim srpskim kompozitorom zbog toga što je prvi temeljno obrazovan muzičar srpske narodnosti i što je negovanjem folklornog napeva osnivač tzv. nacionalnog pravca u srpskoj muzici (romantičarska ideologija).
• Zapisao je i sačuvao od zaborava mnoge srpske narodne melodije (poređenje sa Vukom Karadžić). Njegova dela su više harmonizacije nego umetničke obrade. Svoje zapise narodnih melodija štampao je u 6 svezaka pod nazivom „Srpske narodne pesme“. Narodne pesme je dao za mešoviti hor, za klavir i za glas i klavir.
• Kompozicije za klavir koncertno-virtuoznog stila na bazi narodnih melodija, - „Ustaj, ustaj Srbine“, „Što se bore misli moje“. Sam je bio odličan pijanista.
• Pesme koje je komponovao za pozorišni komad Đorđa Maletića „Srpski hajduci“.
• Crkvena muzika. Zabeležio je i harmonizovao „Karlovačko pojanje“ (zbir pesama koje su se pevale u crkvi i koje su se učvrstile u Sremskim Karlovcima u 18. veku kao vrsta narodnog pojanja, oslobođeno od stranih uticaja) koje je do tada jednoglasno pevano i predanjem prenošeno. Crkvene pesme je podelio u taktove.
• Pred smrt, Stankoviću je srpska vlada naručila da komponuje himnu na Zmajev tekst, ali se ona posle njegove smrti izgubila.
Davorin Jenko
Slovenački kompozitor čiji je stvaralaštvo u početku vezano za slovenački romantizam a potom za Srbiju.
Rođen je 1835. kod Kranja. Školovao se u Kranju, Ljubljani i Trstu. Muziku je privatno učio u Ljubljani i Trstu. Potom odlazi u Beč da studira prava. Beč je tada bio centar sloveske omladine nadahnute panslavističkim idejama koje su bitno odredile i Jenka. Postaje horovođa Slovenačkog pevačkog društva i komponuje prve horove. Na stihove Simona Jenka komponuje hor „Naprej zastava slave“ koji postaje slovenačka himna. Napušta studije i dolazi u Pančevo kao horovođa Pančevačkog pevačkog društva – dve godine. Horovođa Beogradskog pevačkog društva – dvanaest godina. Kapelnik u NP - trideste godina. Umire u Ljubljani 1914.

Stlske tendencije: naklonost ka lirizmu i romantičnoj rodoljubivoj borbenosti.
• Obrada srpskih narodnih pesama
• Mnoge svoje horove prerađivao je za razne sastave, i naknadno dodavao klavirsku ili orkestarsku pratnju („Što ćutiš, Srbine tužni“, „Naš kršni dome“)
• Napisao je manji broj solo-pesama rodoljubive i ljubavne lirike – „Mlada Jelka“, „Ukor“
• Instrumentalna muzika. Pozorišne uvertire („Đido“, „Devojačka kletva“, „Potera“, „Vračara“) + Koncertne uvertire („Kosovo“, „Aleksandar“, „Milan“, „Srpkinja“).
• Dela za pozorišne komade.
1. salonski vodvilji stranih autora, „Florentinski šešir“, „Dve sirotice“, „Ženski raj“
2. domaće romantične nacionalne drame, muzika u narodnom duhu, „Seoba Srbalja“, Đ.Jakšić, „Markova sablja“, J.Đorđević („Bože pravde“), „Pribislav i Božana“ (blizu romantičarskoj operi), D. Ilić
3. domaći narodski komadi, muzika na bazi citiranih narodskih motiva ili stilizovani folklor, „Đido“ (obrada 9 mačvanskih pesama), „Potera“, „Devojačka kletva“
4. vršio aranžmane tuđih opera u skladu sa uslovima NP
5. opereta „Vračara“, izvan folklornog kruga
Josif Marinković
Rođen 1851. u Vranjevu. Školovao se u Petrovaradinu (nemačka škola), Somboru (učiteljska škola, Dragutin Blažek, gde diriguje svoje prve horove) i Pragu (orguljska škola). Potom postaje horovođa Beogradskog pevačkog društva - 5 godina, akademskog pevačkog društva „Obilić“, Radničkog pevačkog društva, Srpsko-jevrejskog pevačkog društva, nastavnik u II muškoj gimnaziji, bogosloviji i učiteljskoj školi. Potom se isključivo posvećuje komponovanju. Umire 1931.

Izraziti romantičar. Harmonski stil originalniji i razrađeniji.
• Pretežno stvarao horska del.
a) horovi u kojima se koristio narodnim melodijama
11 „Kola“, mešoviti i muški hor a kapela, primenio narodne motive i tekstove + tekstove B. Radičevića – vrsta rukoveti
Veliki broj dečijih i omladinskih a kapela horova
„Prolećna zora“
b) horovi u kojima se nije koristio narodnim melodijama, mnogo bolji (prvi srpski originalni kompozitor)
Horovi sa pratnjom klavira – „Molitva“, „Na veliki petak“, „Zadovoljna reka“, „Jadna majka“, „Potočara“
• Pesme za glas i klavir. Pisao je na tekstove savremenih pesnika i po kojima je on osnivač romantičarskog lida (tumači lirske ispovesti, tonsko slikanja prirodu, psihološki izražava tekst, umetnički stilizuje folklor).
1. pesme u kojima je citirao i obrađivao folklor „Kišica je pala“, „Gospodar i sluga Avram“
2. umetnička poezija, narodni duh „Šano, dušo, šano“, „Stojanke“
3. originalne kompozicije, „Ala je lep ovaj svet“, „Kaži mi kaži“
• Instrumentalna muzika. Za klavir: sonata za 4 ruke u jednom stavu (prva sonata u srpskoj muzici). Za violinu: „Fantazija“, „Dve srpske igre“, „Nokturno“
• Scenska muzika. „Suđaje“ Ljubinko Petrović
• Crkvena muzika. „Opelo“, za muški hor, „Carju nebeski“, „Liturgija“
Stevan Mokranjac
Rođen 1856. u Negotinu. Školovao se u Negotinu, Beogradu (gimnazija, prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta, uticaj S. Markovića) i Minhenu (po preporuci Beogradskog peavačkog društva čiji je bio član dobija stipendiju za Konzervatorijum, ali mu zbog svađe sa direktorom posle dve godine biva oduzeta). Vraća se u Beograd i postaje horovođa pevačkog dtruštva „Kornelije“ i Beogradskog pevačkog društva sa dosta uspeha. Dobija stipendiju za Rim i Lajpcig. Vraća se na mesto horovođe Bg pevačkog društva i beleži veliki uspeh: brojna gostovanja po Srbiji i inostranstvu – Dubrovnik, Skoplje, Solun, Pešta, Sofija, Carigrad, Rusija, Nemačka. Karakteristično je da je za te prilike Mokranjac obrađivao pesme krajeva u koje dolaze. 50- godišnjica Društva , u Beograd dolazi veliki broj horova iz zemlje i koncert istorijskog razvoja srpske muzike. Osnovao je prvi gudački kvartet, prvu muzičku školu u Beogradu, zajedno sa Biničkim i Manojlovićem, Savez srpskih pevačkih društava. Rat je proveo u Skoplju gde je iznuren bolešću umro 1914.

U njegovom radu se ogledaju osnovna stremljenja srpskog društva. U njemu se spaja izumiranje romantizma i rađanje realizma. U njegovom radu se jasno izdvajaju dve grane:
a) obrade narodnih pesama
• „Rukoveti“ – kompozicija pisana u obliku horske rapsodije koja je sačinjena od niza pesama za koje je kompozitor inspiraciju našao u folkloru. Mokranjac je umeo da uoči harmonske i psihološke osobine narodnih melodija i da ih adekvatno izrazi u umetničko delo. Izvanradan sklad forme iako su rukoveti sastavljene od raznih pesam. Obuhvatio 90 narodnih melodija i primenio razne tipove lestvica i modusa. (I Srbija; II Srbija; III Srbija; IV Srbija, samo jedna pesma sa ponovljenim refrenom; V; VI; VII Kosovo, Makedonija; VIII Kosovo; IX Crna Gora; X Makedonija, sadrži najviše umetničke kvalitete;XI Srbija
XII Srbija; Kosovo; XIII Srbija; XIV Bosna; XV Makedonija; XVI nije završena)
„Primorski napjevi“ iz Dalmacije, oblik rukoveti
• „Kozar“, na osnovu motivskih elemenata narodnih pesama načinio je celovitu narodnu humoresku
• „Mekam“ i „Neđezel s’n“, turske pesme
b) originalne kompozicije
• Crkvena muzika: „Opelo“ („Njest svjat“), „Akatist Bogorodici“, „Heruvika“, „Tebe Boga hvalim“
• Solo-pesme: „Lem Edim“, „Tri junaka“, vrsta balada
• Horovi: dečiji: „Vivak“, „Bolno čedo“, „Pazar živine“; za mešoviti hor i sopran solo: „Jadna draga“
• Scenska muzika za „Ivkovu slavu“ Stevana Sremca
• Instrumentalna muzika – 5 višeglasnih instrumentalnih fuga
• beleži pesme iz srpske crkvene muzike, zbirke „Osmoglasnik“ i „Opšte pojanje“, naučno proučava srpski muzički folklor
Isidor Bajić
Rođen 1878. u Kuli. Školovao se u Novom Sadu (gimnazija, diriguje i komponuje) i Pešti (Muzička akademija, obrazuje hor srpskih studenata). Vraća se u Novi Sad i postaje nastavnik, osniva „Srpski muzički list“, „Srpsku muzičku biblioteku“, muzičku školu. Izdvaja se svestranom aktivnošću koja je bila posvećena procvatu muzičke kulture u Novom Sadu. Umro je u Novom Sadu 1915.
Vrlo mnogo komponuje u veoma raznolikim žanrovima. Razlikuju se:
a) kompozicije u narodnom duhu
• Pesme koje je pisao za pozorišne komade: „Seoski lola“, „Čučuk Stana“, „Rakija“, „Po gradini mesečina sja“, „Zračak viri“, „Bacala se lepa Toda“, „Jesen stiže, dunjo moja“
• Igra: „Srpkinja“
• Horovi: „Iz srpske gradine“, vrsta rukoveti, „Srpski zvuci“, baladu „Guslareva smrt“, „Ej, ko te kupi“
• Klavirske kompozicije pisane kao spletovi narodnih motiva: „Srpska rapsodija“ i „Srpsko cveće“
b) kompozicije u zapadnoevropskom duhu
• Ciklus solo pesama „Pesme ljubavi“
• Sedam klavirskih minijatura - „Album kompozicija“
• Romansa za violinu i klavir
• Više scenskih kompozicija, mešavina operete i zingšpila: „Ksenije i Ksenija“, „Sedam gladnih godina“
• Opera „Knez Ivo od Semberije“, u narodnom duhu, ali ima i dosta originalnog
• Bavio se melografijom, zapisao je pesme vojvodine, Srbije, Vranja (Koštana). Objavljuje više teorijskih radova: „Teorija notnog pevanja“, „Klavir i učenje klavira“, „Naše crkveno pojanje“
Stanislav Binički
Rođen je 1872. u Jasici. Završava Filozofski fakultet, postaje predavač u Leskovačkoj gimnaziji, odlazi u Minhen na Muzičku akademiju. Vraća se u Beograd gde je jedan od osnivača Muzičke škole, dirigent Beogardskog vojnog orkestra sa kojim izvodi prve redovne simfonijske koncerte, horovođa u više beogradskih pavečkih društava. Sa vojnim orkestorm i horom „Stanković“ daje prva izvođenja krupnijih oratorijumskih dela, uspešna turneja po Rusiji. Pred rat kao dirignet izvodi prve operske predstave u Bogradu – „Trubadur“, „Toska“, „Čarobni sterlac“. Za vreme rata kao vojni kapelnik dolazi u Francusku gde priređuje veliku koncertnu turneju sa vojnim orkestrom. Posle rata direktor i profesor u školi , a 1920. prvi direktor Opere NP. Umreo je u Beogradu 1942.
Binički unosi veće instrumentalne forme i operu. Zauzima značajno mesto kao kompozitor i simfonijski i operski dirigent.
• Orkestarska kompozicija „Iz mog zavičaja“, narodni motivi u sonatnom obliku
• Pozorište:
Muzika za dramske komade: „Put oko sveta“, „Nahod“, prerada Jenkove muzike za „Đida“
Uvertira i nekoliko drugih numera za Nušićevu dramsku bajku „Ljiljan i omorika“;
Uvertira i orkestarski intermeco za Vojinovićevu dramu „Ekvinocio“, izrazita sposobnost muzičkog dramatičara
Opera „Na uranku“, pisana na tekst Branislava Nušića. Smatra se prvom srpskom operom (prva komponovana ali scenski ne izvedena je „Ženidba Miloša Obilića“ Božidara Joksimovića). Veristički pravac, prožete narodnim motivima.
• Solo pesme: ciklus „Mijatovke“pesme iz Vranja, „Grivna“, na stihove A.Šantića, „Da su meni oči tvoje“, „Kad ja videh oči tvoje“, sevdalijski karakter
• Horovi: originalne tvorevine: „Seljančice“; srpski i makedonski folklor „Tetovke“
• Crkvena muzika
• Za vojni orkestar: „Marš na Drinu“

XX vek
Petar Konjović (1883-1970)
Rođen je u Čurugu, u Bačkoj. Školovao se u Novom Sadu (Srpska gimnazija) i Somboru (Učiteljska škola, nastavnik muzike Dragutin Blažek, diriguje „Rukoveti“ školskim horom), a potom u Pragu (Konzervatorijum gde izučava teoretske discipline, proširujuć svoj muzički i teatarski horizont). Prvo zaposlenje dobio je u Zemunu (horovođa i nastavnik muzike) i Beogradu (nastavnik u Mokranjčevoj muzičkoj školi). Prvi svetski rat proveo je u Somboru i Zagrebu. Iako je do kraja I svetskog rata ima dovršena mnoga značajna dela tek onim delima koja je stvorio između dva rata je ocrtao svoj pravi kompozitorski lik. U Zagrebu je 1917. nastupio sa samostalnim kompozicionim koncertom i izvođenjem svog operskog prvenca „Vilin veo“. Između dva svetska rata bio je na mnogim dužnostima administrativne i umetničke prirode. Prvo je radio i stvarao u Zagrebu (direktor opere). U Beograd je došao 1939. za profesora i rektora tek osnovane Muzičke akademije. 1946 je izabran za redovnog člana SANU, a 1948. inicira osnivanje njenog Muzikološkog instituta čiji je on bio upravnik

Ne prekida vezu sa prethodnicima već muzički nacionalizam 19. veka produbljuje i proširuje pišući modernim muzičkim jezikom na osnovu svojevrsnih estetskih principa, koji kod njega ne retko prerastaju u dogmu Istinski nastavljač dela Stevana Mokranjca. Tendencije: dominantna naklonost ka voklanim ili vokalno-instrumentalnim delima; folklor kao izvor inspiracije i oploditelj umetničke muzike. Nacionalno orjentisan. Bio je umetnik širokog dijapazona interesovanja.
• U centar Konjovićevih stvaralačkih interesovanja nalazi se opera. Lična obrada i podređivanje tekstova ličnoj koncepciji.
„Ženidba Miloševa“ ili „Vilin veo“. Još u vreme njegovog školovanja u Somboru biva inspirisan poemom, romantično-idiličnim tekstom Dragutina Ilića „Ženidba Miloša Obilića“, objavljenoj u sarajevskoj „Nadi“. Na taj tekst on komponuje operu na amaterski način , ugledajući se na Veberovog „Čarobnog strelca“ i pojedine muzičko-teoretske udžbenike. U Somboru, za vreme rata prerađuje svoj operski prvenac, i 1917. ga izvodi na koncertu u Zagrebu, zbog austrijske cenzure pod izmenjenim nazivom „Vilin veo“. Nosi podnaslov „romantična opera“, kako zbog sadržaja koji počiva na ambijentu bajke i idealizovanju legendarnih junaka, tako i zbog muzike koja mestimice nagoveštava narodni duh, ali je u osnovi veberovskog, pseudoromantičnog prizvuka.
„Knez od Zete“, po drami Laze Kostića, građena je po principima muzičke drame. Po muzičkom jeziku teži za tim da diferencira ambijent i ličnosti Zapada (mletački element) i našeg juga (Crna Gora)
„Koštana“, (1931), po drami Bore Stankovića. Muzički jezik izrasta iz folklorne osnove, ali je oplođen modernim izražajnim sredstvima. Emocionalni ton drame, sevdalijski patos izdignut na viši umetnički stepen. Vrhunac u njegovom stvaralaštvu.
„Seljaci“, rađena prema komadu s pevanjem „Đido“, prvi pokušaj stvaranja domaće, po sadržaju narodske komične, po formi numeričke opere.i
„Otadžbina“
• Zanimljivi radovi iz kamerne muzike-
- dva gudačka kvarteta (Prvi gudački kvartet komponuje u Pragu inspirisan predstavom „Na dnu“ Maksima Gorkog tj. bosjačkom - pesmom pevanom u tom komadu „Sunce izlazi i zalazi“; Drugi gudački kvartet f-moll),
- sonata-fantazija za violinu i klavir,
- Jadranski capriccio za violinu i orkestar,
*instrumentalna dela protkana narodnim motivima
• Simfonijska muzika.
- Simfonija c-moll - Konjović je autor prve srpske simfonije.
- Simfonijska varijacija „Na selu“ nastaje na temu „Pušči me“ iz 10. Rukoveti iz koje Konjović razvija osam varijacija programskog karaktera.
- Simfonijske poema „Makar čuda“, u zgusnutom orkestarskom zvuku prožeta elementima plesa i pesme, evocira istoimenu priču Maksima Gorkog
• Solo-pesme. To su uglavnom umetnički stilizovane narodne pesme: „Pod pendžeri“, izuzetno popularna, peva se i citira kao narodna; sevdalinke („Sevdah“, „Nane, kaži tajku“, „Sabah“), pesme u kojima se uočava prodor impresionizma („Chanson“ „Noćni lotos“, „Noć“) komponovane u tom duhu.
Komponovao je dve značajne zbirke pesama
„Moja zemlja“ -100 narodnih melodija iz svih krajeva Jugoslavije, komponovanih za glas i klavir; melodija ostaje autentična, dok se u klaviru nalazi stilizacija i
„Liriku“ (24 pesama)
• Horovi. često veoma složenih tehničkih zahteva, najuspeliji ženski horovi s klavirom „Za gorom“, „Orošen đerdan“, „Vragolan“; „Zagorski pejzaž“

• Piše članke, eseje i kritike o pozorištu i muzici („Ličnosti“, „Knjiga o muzici“), dve monografije („Miloje Milojević“ i „Stevan Mokranjac“)




Miloje Milojević (1884-1946)
Rođen u Beogradu. Školovao se u Novom Sadu (Srpska gimnazija, Isidor Bajić), Beogradu (Srpska muzička škola, Stevan Mokranjac i Filozofski fakultet) i Minhenu (Muzička akademija). = 1. stvaralačka etapa. Tokom Prvog svetskog rata zajedno sa srpskom vojskom ostaje u Francuskoj. = 2. stvaralačka etapa. Potom se vraća u Beograd. 1924. odlazi u Prag da bi položio doktorat iz muzikologije. Poslednjih godina bio je profesor kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Umro je 1946. = 3.stvaralačka etapa
Bio je vrlo istaknut muzički pisac i kritičar (pisao je u „Srpskom književnom glasniku“ i „Politici“), organizator i pedegog, jedan od naših prvih doktora muzikologije, pijanista i kompozitor

Iako ne zapostavlja oslonac na narodni melos, najpotpunije se izražava u originalnim delima zapadno-evropske stilske orjentacije.
Gotovo je isključivo kompozitor malih oblika, minijatura tj. kamerni liričar-
• solo-pesme, zahvataju tri oblasti: (1) one u kojima je obrađivao folklor: zbirka „Narodne melodije iz Južne Srbije“ (2) intimna lirika , pisana većinom na stihove stranih pesnika: zbirka „Pred veličanstvom prirode“ (3) u kojima se inspiriše egzotikom: „Japan“
• Hor.
Mešoviti hor „Slutnja“,
horovi na stihove Miroslava Krleže „Pir iluzije“, Prag
horske kompozicije za decu.
Popularna horska kompozicija pisana na narodne stihove „Muha i komarac“, za mešovit ili ženski hor
• klavirske kompozicije,
„Minijatura“ za klavir
zbirka „Četiri komada“ koja obuhvata kompozicije „Stara priča“, „Melanholično veče“, „U sumrak je ljiljan snevao“ i „U vrtu“, elementi impresionizma pod uticajem Francuske
Sveska sa YU narodnom melodijom objavljene u Fr klavirska svita „U mojoj zemlji“, „Pesma za glas i klavir“, „Srpske narodne melodije“, „Legenda o Jefimiji“, za violončelo i klavir, inspirisana pesmom Milana Rakića
klavirska svita „Ritmičke grimase“, Prag, ekspresionizam
„Sonata“ za violinu i klavir h-mol, Prag
„Melodije i ritmovi sa Balkana“, „Povardarska svita“, „Kosovska svita“, pred kraj života kada se vraća folkloru
• Orkestarska dela
Simfonijska dela- poeme „Smrt majke Jugovića“,
svita za gudače „Intima“...
nadrealistički balet „Sobarova metla“,
Stevan Hristić
Bio je kompozitor, dirigent i pedagog.
Rođen u Beogradu 1885. Studira i diriguje u Lakpcigu. Vraća se u Beograd i radi kao nastavnik u Mokranjčevoj muzičkoj školi. Dve godine provodi na studijskom putovanju u Moskvi, Rimu i Parizu. Njegov dalji rad je vezan za NP gde je na mestu kapelnika (1912.), dirigenta mnogih operskih predstava, direktor opere (1924-1934) i kao autor scenske muzike. Pri osnivanju Muzičke akademije 1937. uz K. Manojlovića i P.Stojanovića predstavlja jezgro prvih nastavnika, profesor kompozicije i instrumentacije, rektor. Posle rata stiče priznanja i postaje član SANU. Umro je u Beogradu 1958.

• „Ohridska legenda“ – smatra se najzrelijim plodom njegovog umetničkog shvatanja koja je nastala u vreme našeg izvesnog vraćanja romantizmu, kada se umetnost iz naroda tražila i cenila. Prešla na operske pozornice Čehoslovačke, Polske i Sovjetskog saveza.. Pisana je 20 godina sa prekidima. Povezanost sa narodnim tlom i folklorom + korišćenje sredstava i rezultata evropskih kompozitorskih pravaca, naročito impresionizma, za moskovsku premijeru je dopunjuje novim plesnim numerama
• Autor scenske muzike „Čučuk Stana“ M.Petrovića Seljančice, „Sunce“ Šantić, „Lazarevo vaskrsenje“ Vojinović, „Hamlet“, „Uobraženi bolesnik“, „Večiti mladoženja“, „Zimskla bajka“. Muzička drama „Suton“ rađena prema Vojinovićevoj „Dubrovačkoj triologiji“, fina, kamerna opera natopljena duhom i atmosferom starog aristokratskog Dubrovnika, posle II svetskog rata je dopunjuje novim činom, baletskim intermecom
• Muzika za filmove „Sofka“ i „Bila sam jača“
• Solo pesme „Lastavica“, „Novembar“...
• Niz od 15 narodnih pesama iz Južne Srbije za glas i amli orkestar
• Horsko delo „Dubrovački rekvijem“, „Jesen“, „Zvezde“, najznačajnije „Opelo“
• Klavirska zbirka „Skice“ – nosi sva obeležja mladalački zanesenog početnika, koji se ugleda na Čajkovskog i Šumana
• Rapsodija za klavir i orkestar
• „Simfonijska fantazija“ za violinu i orkestar – diplomski rad
• Oratorijum „Vaskrsenja“


Josip Slavenski
Rodio se 1896. u Čakovcu (Međumurje) u porodici Štocler, otac je bio pekar i svirao je tamburu i gitaru, a majka je pevala stare međumurske pesme. Jedan mecena mu omogućuje odlazak na studije u Budimpeštu gde nalazi putokaz za umetničko uobličavanje folklora izražajnim sredstvima moderne muzike. Za vreme rat se bavi pekarskim zanatom da bi potom nastavio studije u Pragu. Izvesno vreme potom boravi u Parizu, a u Nemačkoj nastupa kao kompozitopr sa svojim „Prvim gudačkim kvartetom“, koje mu donosi najviše priznanja inostrane kritike i od tada postaje poznat u svetskoj javnosti. Od 24 boravi u Jugoslaviji (nastavnik u Zagrebu, Beogaradu, profesor u Srednjoj muzičkoj školi pa na Muzičkoj akademiji)

Interesovanje za folklor na prostoru Balkana (prvi balkanski kompozitor). Širina i neposrednost izraza dominiraju nad tehnikom (muzički primitivista). Nije se zadovolji samo kalsičnim instrumentima
• „Simfonija Orjenta“, simfonijsko-oratorijumska svita za solo, hor i orkestar, kroz sedam stavova
• Simfonijska svita „Balkanofonija“
• Horovi: „Voda zvira“, „Ptiček veli“, „Molitva dobrim očima“, ciklus za duboki glas i gudački orkestar „Pesme moje majke“
• Orkestarske kompozicije : „Jugoslovenska svita“, „Balkanske igre“, „Simfonijski epos“, inspirisan narodno-oslobodilačkom borbom
• Instrumentalni: „Koncert za violinu i orkestar“, „Sonata za violinu i orgulje“, „Jugoslovenska svita“, „Balkanske pesme i igre“ za klav