петак, 30. јул 2010.

четвртак, 18. јун 2009.

Religija i Politika

Kao ljudski proizvodi religija i politika prestavljaju medjusobno povezana podrucja. Religiju nije moguce oznacavati kao dodatak politici, ili kao sredstvo politike za postizanje njenih ciljeva, bez obzira na cinjenice o kakvoj se politici radi.Religija nije stvar samo licnog uverenja, vec je covek stvara/ hramove/kao ljudske institucije, a koje putem profesionalizacije, i to posebnog staleza poprima i unutrasnju vlastitu dinamiku.Ako je i stvorena u svom pocetku radi zadovoljavanja konkretnih ljudskih potreba/ napr.crkvene opstine/, Te institucije su se posle svog osnivanja oslobodile i suprostavile svom osnivacu. On, covek postaje zavisan od Njih, a to radi koriscenja od strane istih. Religija i politika su vidovi covekova otudjenja. U dosadasnjem saznanju proslosti vidimo da su se religija i politika nalazile i u mogucnosti medjusobnog sjedinjenja, ali i do otvorenih konflikata. Razvoj religije i politike u istorijskom pogledu bio je u razlicitim perioda u svom usponu ili padu. Oduvec je covekova zelja bila da razjasni mnoge pojave, njemu nerazumljive, a narocito tajna prvobitnog postojanja. U tom razjasnjenju stvara se slika o Nadprirodnom. Tada se radjaju mitovi, koje ce na neki nacin oplemeniti covekov um, koji ce stvoriti uverenje u jedinstveno i sveobuhvatno ucenje. Objasnjavajuci i ujedno pokoravajuci se Nadprirodnom covek prelazi sa domena Mitologije u domen Religije, praveci razliku i vezu ova dva termina. U svom mitskom dobu covek je u nemogucnosti da razdvoji materiju od duha. U nekim krajevima ova pojava se lokalizuje i rasporedjuje na zivotinje, biljke ili minerale. U celokupnom istorijskom zivotu coveka prirodne sile i pojave su stalni predmet njegovog izucavanja. Nebo uvek privaci ljude da razmisljaju o mnogim stvarima, kao i Nadprirodnim. On ih oblikuje prema sebi, pa cak daje deo sebe. Kod mnogih naroda javlja se potreba da se uspostavi kontakt sa Nadprirodnim. To su bili vracevi. Fetisizam je period koji daje dosta upecatljivo razmisljanje coveka o uspostavljanju kontakata sa nad Nadprirodnim. Sa druge strane Antropomorfizam cine bogove blizim , realnim covekovom fizickom izgledu i duhovnom stvaranju. U Vavilonu, Egiptu i drugim krajevima nailazimo na pojavu, gde je verovanje da su bogovi izgledu poluzivotinje, poluljudi. Ovde se svakako u prvi plan istice da je potraba ljudi bila trazenje srodstva sa svojim precima. Nauka je to naslovila terminom Totemizam. Totem dolazi od reci koja u prevodu znaci bratsko srodstvo/ pleme indijanaca Alkouina u S. Americi/, koji se presonifikuje u boga kada u drustvenoj lestvici dolazi lik vladara. Iz svega do sada izucenog materijala naucnici nisu uspeli da izvuku nagovestaj o postanku coveka. Mozda se u velikom Epu Sumeraca objasnjenje vidi da je postojanje coveka prakticne prirode, tj. On oslobadja bogove od nekih poslova. U Grckoj mitologiji imamo pojavu da se mitovi javljaju "nasumce|, a bili su predmet stalne obrade. Interesantno je , da se u istoj Mitologiji, iz vremena Gigantomanije, pa Titanomanije, doba Herojstva javlja na kraju covek, kao najnize bozansko bice. U Anticko vreme mnogi narodi, koji su bili uveliko u svojoj religiji politeisticki nastrojeni, nisu imali nagovestaj o stvaranju jednog boga, transcedentnog, vecnog i svemoguceg. Bogovi i kosmicki elementi izradjaju iz prvobitnog stanja koje najcesce prestavlja Haos. Nakon nekoliko generacija bogova stvoren je covek. Da li je covek stvoren od bogova ili je to uradio Demijurg/Tvorac/. U Egiptu je , po njihovom uverenju postojao Okean/Nun/, kao bezoblicna magma. U Sumeru je to Hamu/ vodeno prostranstvo/. Ovaj deo ce i Biblija uzeti u svom "objasnjenu" stvaranja sveta/
Svi narodi traze pokretacki princip. Grci ga vide u Erosu/ Ljubavi/, Sumerci u Enlilu/ Vetru/. Kod Grka Niks/Noc/ odvaja uz pomoc brata Ereba, od Haosa spoljasnji diskos Zemlje i svod Nebo/ Uranos/. Kod Sumeraca Enlil/ Vetar/ razdvaja vodeno prostranstvo iznutra na dva dela Zemlju i Nebo.
Za anticke narode jedinstveno je to da su ljudska bica niza bozanstva, i da su potekli iz iste prirode. Tadasnji pogled na ljudsku zajednicu se moze objasniti o snu da se ljudi u toj zajednici nalaze u polozaju robova a bogovi su slobodna bica. Tu bi postojala slucajna razlika izmedju statusa i moci, ali i slicnost u prirodi.
Podela rada po malim mestima zbog razlicitog posla :zemljoradnja, gajenje stoke, zamatstvo, pa i trgovina, i ostvarivanja nekog bogatstva u tim mestima je bila stalna prilika za lutalacka plemena. Selo se opasuje zidom. Cuvari, ratnici se namecu kao vlast u naseljenim mestima. Rat postaje zanimanje. Bogatije zajednice sticu robove, a siromasniji nastoje da se docepaju zemlje ili dobara. Groblja i svetilista postaju sveta mesta, a verovanje u zagrobni zivot pokazuje se na ostatcima po grobovima: to je bilo snabdevanje pokojnika. Megaliti/ Stele, Obelisci,Betli, Kromleh/, su nadgrobni spomenici koji zamenjuju nekad zrtvovanje robova, ili zene pokojnika. Grob dobija oblik kosnice/Telos/ ili cetvrtaste sobe/Dolmen/.
Zemljoradnicki narodi su zavisili od prirode, pa je i njohova religija zasnovana na prirodnim silama, dok su noadi imali druge bogove. U tom spletu, covek koji tumaci mitove/price o bogovima/, i koji ih okuplja u hijerarhijskom redu /Panteon/, gde se dobija prilika da svako izabere sebi svog zastitnika. Ovom prilikom se stvara nov sloj drustva, svestenstvo. Selo prerasta u grad, a svestenici biraju kralja, koji je kasnije vojni staresina. Kralj mora biti svemocan da bi mogao regulisati odnose ljudi i bogova. Od pecinskog slikastva koje je bilo omiljeno kod lovaca, pa nomadskih pastira, covek vajanjem malih kipova, a kasnije i vecih predmeta, vrsi prelaz od umetnicke obrade od zadovoljavanja svojih potreba ka otudjenju od njih. Umetnicki predmeti se rade da bi se privoleli bogovi, a sve to radi zivota sa smrtnicima, ili velicanje kralja i dostojanstvenika. Grade se hramovi , dvorci i kraljevske grobnice u znak poslusnosti podanika. Svestenici stvaraju pismo da bi njime imali bolji uvid u porez koji hram treba da dobije. Sada su ti pisari nov drustveni upravljaci stalez.Upocetko piktografsko/ simbolicni crtezi/, pismo preazi u ideografsko, a kojima se asocijacijom misli dodaju dopunska apstraktna znacenja, i da bi u kasnije vreme bio fonetski znak jednog glasa. Egipcani pisu hijeroglifskim pismom, dok je u Mesopotamiji klinasto pismo.
Kao odraz i sastavni deo drustvene prakse, mit objasnjava ustanove, obicaje i odnose, a narocito religijsko-madjijske obrede. Medjutim i dalje madjija zavisi od mita. Madjijski mit javlja se naporedo sa mitom o poreklu, kao bitna drustvena sila koja objedinjava zajednicu a i razvija osecaj jedinstva. Ali jedna mitologija ne moze da cini osnov religije. Na svakom mestu se konstatuje da se u zapetljanost price , koje cine najbitniji deo mitologije, nalazi se jedan duhovni elemenat. Taj elemenat prestavlja stvarni pocetak monoteizma. U istoriji prvi put da ceo jedan narod propagira monoteizam, bio je narod Biblije. Borba izmedju dve antagonisticke teznje, napretka i prepreke, religija dobija monoteisticki princip u Kananskoj zemlji. Kod Grka i Rimljana moralni princip vezan je za duhove besmrtnosti i ponovnog radjanja. Sve ove teznje ka vecoj poboznosti, do tada nepoznatoj moralnoj plemenitosti dovode do verovanja u jednog boga Spasitelja. Biblija uzima Vavilonske mitove menjajuci im duh u potpunosti. Vera u to da je Bog jedan, da je bestelesan, da je vecan, i da se Njemu moze uputiti samo molitva.Da su Proroci su verodostojni, a da je prvi prorok Mojsije, i da Tora/Deset Zapovesti/pocinje od Mojsija, i da je ona neizmenljiva, da je sveznanje, da Bog nagradjuje ili kaznjava, postovanje ili krsenje Tore, da ce doci Mesija-Spasitelj, i da ce mertvi vaskrsnuti. Dakle, ovde vidimo Otkrovenje/ bozije reci iz usta Proroka/, kao i nagrade i kazne.
Osvrnimo se u kratkim crtama u vreme Rimske Imperije/ kao Principata/i mesta religije. Nakon asimilacije elemenata civilizacije stare Italije, i stavljanje u grcku skolu, Rim u vreme imperatora Augusta ima potpuno posedovanje u svim redovima intelektualne aktivnosti. Grad nema jednak domen sa Grckom, on strazuje novi put, neprevazileci Grcku. Religija u vreme Augusta pojavljuje se kao izraz vise savrsen od Rimskog genija, kojeg mozemo pratiti u formiranju i progresu Grada. Religija dospeva na kraju Republike u punu zrelost. Ipak Rim nema jednak domen sa Grckom, On istrazuje novi put neprevazilazeci Grcku.Ovaj period naglasava vrhunac genija. Posto pricamo o Rimskom geniju, ne radi se, ponovimo to, o jednoj nepromisljenoj snazi, jednom koherentnom skladu, takoreci ciste sposobnosti naroda, a jos manje rase. Ako jedan narod, za kojeg cinimo gresku jedinstva porekla i cime ne mozemo zaustaviti sustinu etnickog, to je Rimski narod. Ko su Oni? Rimljani, Oni pravi Rimljani, ne vezuju se za ovo pitanje nego samo jednom vaznoscu drugorazrednog znacaja, a savladavajuci nekoga. Recimo i to, da se pokusavalo autohtona mesavina nazvana Sicules Aboriginol, malo po malo konstituisala od tribu vagabunda, poreklom verovatno iz Evrope, zatim jednom fuzijom Latina, Sabinjana i Etruraca daje i ishod Njih samih, je slabo definisana mesavina. Kako se Rim poceo bogatiti elementima vise ili manje vaznim , uzajmljenim od pobedjenih naroda, pre svega na Apeninskom poluostrvu pa i Mediteranu, uzimajuci im ideje, umetnost i ljude, tako je i On nastajao. Stanovnistvo Grada koji daje ton Rimske civilizacije konstantno se obnavlja.. Vodeca aristokratija, i bez sumnje najstabilnija, kroz vekove rimske istorije rekonstruisala se vise puta. Koliko u vreme iperatora Augusta je ostalo starih porodica/ patricija/ iz vremena Republike?Teodor Momzen /1817-1903/, nemacki istoricar, koji je napisao Rimsku istoriju, racuna na tridesetak patricija.
Rimski narod imao je snaznu sposobnost za asimilaciju ideja. Narod seljaka i ratnika, sto ce reci Rimski narod formira se u samoj promenljivosti, radu i naporu, padu i triumfu. Konstatujemo jednu izvesnu koherentnost u evoluciji Rimske civilizacije. Intelektualna klima koja je vladala u Gradu, sa starom tradicijom, a pod uticajem raznih grupa prenosila se iz generacije u generaciju. Veliki ljudi su uzimani za primer, a veliki pisci se tretiraju misaono. Religija, umetnost i literatura su u samom vrhu Rimskog genija. Drugi aspekt Rimskog genija bio je Grad. On je bio izlozen invaziji mediteranskog zivota. Rimljani su ziveli medju bogovima. Oni se krecu medju njima, pa je i svet izgledao boziji. U klasicnom dobu bogove nalazimo svuda i na svakom mestu: sela, raskrsnice gde se okuplja narod. Bogovi su za njih radni i tacni, ali bez emocija i koji ne poznaje problem srca. Rimljani su uzimali i druge bogove kao svoje, davajuci im avanture, grupisuci ih, i to je bila Prva Trijada koja je vladala na Kapitolu. Etrurci su imali svoje svestenstvo, svoju kosmogoniju, skole i doktrinarne knjige, a Rimljani su prihvatili najosnovnije iz te organizacije. Zakoni kraljeva, poreklo prava, racunanje godine, kalemdar letopise, Pontifex, poreklo istorije, imaginaciju bogova, muziku i ritam recim sjaj svecanosti. Velicina kojom se povecava Rimska misao, religiozna slabi ispraznujuci se iz svoje sadrzine. Spoljasnjost religije, kult i njegova administracija zamenjuju integralno, i nije to vise ona poboznost, to je jedna skorosnja ideja, ona od Grada. Kapitol se cini kao simbol politike i manje religije. rezon je sada vise od religioznog sentimenta. Jos od Zakona 12 tablica/ Zapisano obicajno pravo/ preko Rimskog prava, pitagorejaca nastavlja belezenje laicke drzave. Ovaj momenat u istoriji Rima a za Rimski genij jeste jedan od najkarakteristicnijih aspekata u njenom postavljanju. To je sada gradjanski Rim. Grad je bio prestavljen og njegovog Senata, koji je imao autoritet, koji je podjarmljivao sve pa cak i bogove. Bogovi su se identifikuju sa Gradom, i u sluzbi su njegovih interesa. Gradu je podredjeno sve od stalne duznosti, radjanja, zenidbe, zivljenja i umiranja. Gradu se sluzi i obradjujuci polja, borbom misli i reci a sve radi zastite, kao i borba partija kao forme patriotizma. Rimski narod je jedna armija, u koj je paznja svakog za stvar Grada. Sve je u sluzbi Grada.
Best from Serbia!

субота, 07. фебруар 2009.

Srbija/ neki podaci koji treba da se nadju na raspravi o nasoj buducnosti i strategiji koju imamo pred sobom

Srbija , kao drzava postojala je sve do 1544 godine. To ime na priblizno danasnjoj teritoriji je bilo sve do njene obnove u I srpskom ustanku/ Srpska revolucija/.Vladari srednjevekovne Srbije su u ono vreme organizovali drzavu po svim uzorima koju su u to vreme bili . Srpskom odbranom od turske invazije najvise su profitirali drugi evropski narodi, koji su ostali izvan ove borbe. Upotreba srpskih vojnika bila je sve do I svetskog rata u mnogim ratovima protiv Turske , ali i drugih drzava. Stvaranje Krajina na danasnjem tlu hrvatske, ili danasnja Vojvodina govore samo o tome koliko je bilo angazovanje srpskog zivlja radi odbrane tih krajeva protiv turske invazije. Srpska revolucija iz 18o4 godine donosi jednu novinu na ovim prostorima. Feudalni sistem je bio zamenjem kapitalizmom. To bi danas nazvali tranzicijom iz jednog sistema u drugi. Dva Balkanska rata su zavrsnica oslobadjanja turske dominacije na Balkanskom poluostrvu. Ti ratovi pokazuju da se ideja oko stvaranje "Velike Srbije" ne moze pripisati programu "Nacertanija". Bosna ostaje ostrvo, koje ce veoma lako prihvatiti Austro-Ugarska Monarhija kao "zastitnika"naroda u tom delu Evrope. Crna Gora je samostalna drzava. Bugarska i Grcka su drzave sa svojim nacionalnim opredeljenima. Stvaranje Albanije je bilo od strane Velike Britanije i drugih, a navodno radi nacionalnog interesa stanovnika koji su za sebe "stvorili" potrebu radi "obnove" svoje drzave u nekom vremenu/ Skenderbeg?/. Ratovanja od strane Srbije u ustancima, ratovima na strani Austrije, pa i Balkanski ratovi nosili su mnogo zrtava. I svetski rat i povracenje preko Albanije je najveca zrtva srpskog naroda u XX veku. Stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nije stvaranje "Velike Srbije". Koliko je bilo srpske vojske ili zandarmerije u drugim delovima Kraljevine SHS a kasnije Jugoslavije u poredjenju sa domicilnim stanovnistvom. II svetski rat i odvodjenje srpskih vojnika u zarobljenistvo. Jugoslovenska vojska u otadzbini kao i partizani su uglavnom bili iz redova srpskog naroda. Zakon na tlu Srbije , kojeg su doneli Nemci, da u slucaju ubijanja 1 nemackog oficira bice streljano 100 Srba! Jasenovac, najveci koncentracioni logor je imao najvise Srba . Posle II svetskog rata, kolonizacije su uglavnom bile Srba u Vojvodini!
Gde je slika o Srbima , koji treba da budu prestavljeni u svetu. Gradjanski rat na tlu Jugoslavije, nije stvaranje Velike Srbije, vec separatizam drugih naroda. Ako se izdvaja teritorija, tada se mora praviti razlika. Da li je to nacionalno opredeljenje ili opredeljenje teritorija koje su nosile ime po ondasnjem ustavu SFRJ, teritorija jedne republike. U tim rapublikama znamo ko su bili konstitutivni narodi. Problem je Hrvatska, BiH, pa i Crna Gora. Stvaranje Makedonske nacijem kao i muslimanske nacije je plod KPJ. Sigurno da ti narodi moraju da dobiju svoju ulogu u odlucivanju o svom statusu pa i imenu ali se to moralo raditi na drugi pa i demokratskiji nacin,Odluka neke Partije nije demokratskije od referenduma, plebiscita i sl.
Sliku koju treba , ili bolje receno imidz Srbije treba stvoriti da se buducnost moze mirnije docekati.
Krenimo iz pocetka. Napravimo "radikalni zaokret", dogovorimo se koliko smo "ulozili" u proslosti zarad nase buducnosti. Ne gubimo vreme, sada i sto pre.
Best from Serbia!

Talk-show emisije na TV nacionalne frekvencije u Srbiji

Vec neko vreme na TV stanicama imamo sve vise talk-show emisije koje se uglavnom bave politickim temama. za neke emisije sada vec govore da su "kultne"? Ali i za neke druge govore da ih vredi gledati, jer pruzaju nesto novo. Da bi se "uverili " u sve te dobre teme, pogledali smo veci broj na nacionalnim frekvencijama. Vreme trajanja uglavnom se svode na jednosatnu emisiju. Broj gostiju zavisi od poziva , kao i od odazivanja. A sada najbitnije, sadrzaj emisije i kako se ona vodi kroz pitanja i odgovore. Na scenu stupaju "voditelji-urednici", koji sada stvaraju neke nove TV slike kroz "ideje" o sadrzaju emisije. Njihov imidz. Trend je da se stalno "naglasava" da je to u trendu, evropskog opredeljenja i sl. Sve te "savremene teme" su uglavnom svedene na : posledice gradjanskog rata na tlu bivse SFRJ, depresivnosti na kolektivnom planu, nacionalne krivice i odgovornosti. NVO prestavnici, analiricari, novinari se prosto utrkuju ko ce pre "izbaciti" neki novi imidz kako treba sagledati neke dogadjaje iz blize pa i dalje proslosti. O buducnosti se najmanje prica. Voditelj je vrlo "vazan" u emisiji, posto se njegova uloga svodi na prekidanje sagovornika, a pitanja su toliko"dugacka" pa cak i konfuzna da se na kraju odgovor ne moze ni zamisliti na sta treba da lici. Zanimljivost emisije je u "svadjalackoj atmosferi" pre svega od strane voditelja, a na dalje i medju sagovornicima. Nedorecenost je uglavnom u svim tim emisijama, apravda se da se ne mogu sagledati sve cinjenice, ali da je ostalo samo od svega "nagovestaj', koji se kroz "carsijske" price svodi na razne spekulacije. Kao da je uloga nekih emisija da se stvori konfuzija, nepostojanje realnosti i racionalnosti pa i cinjenica, Sve se relativizuje. Sada se na scenu stupa sa starom navikom , da sve sto nije zabranjano to je dopusteno., Nek ide do djavola i takav zakljucak. TV stanice putem takvih emisija stvaraju lose gledaoce, ali ujedno cine uslugu da se takve vesti prihvate u javnosti kao opravdani zakljucci.Primera kako se neke TV stanice upotrebljavaju za ratne pohode, bombardovanja, kolektivnoj odgovornosti, imidju jednog naroda i sl. imamo u nasoj neposrednoj proslosti. Pokusacu da "zavrsim recima "voditelja-urednika" na nasim talk-show emisijama:" Nazalost nemamo vise vremena".
Best from Serbia!

среда, 04. фебруар 2009.

Jezik

Zastupljenost jezika, svojim pismom i to u svim sredstvima javnog zivota/ porodica, skola, mediji, drzava,.../spasava ugrozenost jezika.
Asimilacija putem kulture ugrozava neki jezik.
Gasenjem jezika , gasi se jedan narod.

Covek

Covek pripada naciji, svom narodu, kao slobodno bice.
Nacija nije skup indoktriniranih ljudi, vec individua, koji poseduju nacionalnu svest.